Pre čitanja ovog teksta pozivam vas da zastanete i u jednoj minuti odate tihu počast Belom Vojvodi. Tokom tih 60 sekundi razmislite o tome šta je on značio svetu i šta je značio svakome od vas ponaosob. Nakon toga pustite omiljenu pesmu i dopustite da vas odvede negde najbliže njemu. Na mom plejeru trenutno se vrti „Under Pressure“ jer tripujem da su se Freddie i David sreli negde tamo, oslobođeni stega društva koje su zadužili.
Postoji ona priča da ljudi mahom umiru u danima oko svog rođendana. David je pre dva dana proslavio 69. Istog dana izbacio je najnoviji album Blackstar, a danas ga već nema. Kao da je o ovakvom raspletu razmišljao, spremajući nam oproštajne trake.
Neko mi je skoro rekao komentarišući Blackstar kako Bowie zapravo nikada neće umreti. I to je zaista tačno. Osoba koja je u tolikoj meri uticala na razvitak muzike u prethodnih pola veka zapravo i ne može umreti. 27 studijskih albuma, 140 miliona prodatih ploča i hitovi poput Let’s Dance, The Man Who Sold the World, Heroes, Ziggy Stardust, Life on Mars, Space Oddity i dr. potvrđuju besmrtnost ovakvog lika.
Bio je glumac, slikar, pevač, instrumentalista. Bio je Tesla, Pontije Pilat i Thomas Newton; slikao je portrete, radio printove i zaista kapirao umetnost u svakom mogućem smislu. Njegov bliski prijatelj Tony Visconti rekao je danas da se njegova smrt ne razlikuje od njegovog života; i ona je umetnost.
Ipak muzika ga je u najvećoj meri profilisala i vice versa. Ostali smo bez jednog od najplodnijih i svakako najuticajnijih muzičara savremenog doba jer malo je aktuelnih muzičara koji neće pomenuti Bowia kao značajnog umetnika koji je ostavio traga u njihovom stvaralaštvu.
Njegova muzika je već po prvom pojavljivanju zračila unutrašnjim haosom, različitošću i nekom vrstom anarhije. Kroz godine je mutirala i javljali su se posve novi oblici izraza, ali zadržala je neprevaziđeni bowiejevski kvalitet sve do samog kraja.
Bio je pionir u mnogo čemu, pa je tako njegov singl Telling Lies bio prvi singl koji se mogao skinuti sa njegovog sajta još 1998. godine. Govorimo o dobu dial-up interneta kada je za takvo zadovoljstvo bilo potrebno izdvojiti minimum 15 minuta paklenih muka sa pucanjem veze i onim zaboravljenim paklenim zvucima modema.
Njegovi nastupi bili su zaista priča za sebe i odlikovali su ih enigmatičnost, transformacija, poigravanje sa shvatanjima roda i pola, a bili su u potpunosti okupani njegovom neverovatnom harizmom. Scenski nastup je redefinisao na sličan način kao i muziku.
Bolest je došla tiho, nenadano i u jednom trenu pretvorila živog čoveka u legendu.
I poput malog princa, čovek koji je pao na zemlju vratio se među zvezde koje danas, ako se malo zagledate, možda ipak izgledaju malo drugačije.
Comments