*Tekst je originalno objavljen u martu 2015. godine na nekadašnjem portalu jasam.hr
Dok budete ovo čitali proleće će već stići na severnu hemisferu ali ja sam imao neizdrživu želju da se još samo na koji trenutak zadržim u zimskom tripu istražujući muziku jedne nordijske, polarne zemlje – Islanda. Nakon što sam otkrio Björk o kojoj sam kao mlađi imao dosta pomešane stavove i jedina asocijacija pri pomenu njenog imena mi je bila – drugačije, nisam se zadržao na islandskim muzičkim produktima i prošle su godine dok nisam ponovo zašao u taj svet. U tom periodu nisam pojmio činjenicu da postojbina iz koje neko dolazi može muzičara na toliko snažan način da profiliše i obeleži.
Neću se zadržavati na Björk kao očiglednoj muzičkoj asocijaciji jer su za njen lik i delo svi čuli. Koristim samo ovu priliku da preporučim njen novi album „Vulnicura“ kako ćete teško pronaći jer ona i dalje fura svoju (uzaludnu) borbu protiv piraterije, a striming sajt „Spotify“ je najnovija meta njene kritike. Kako je neetično sa moje strane da ovde podržavam pirateriju, jedino što mogu da kažem je: „Snađite se.“
...
Naime, prva islandska muzika koju sam otkrio nakon Bjork bila je muzika benda Sigur Rós. Bila je to zaljubljenost na prvo slušanje i oni su i dan danas moj omiljeni bend. Nastali su 1997. godine i do sada su izdali 7 studijskih albuma. Frontmen Jónsi je stub projekta, a prepoznatljiv je po svom krhkom falset vokalu i nežnom karakteru. Muziku Sigur Rós bih najjednostavnije mogao opisati izrazom – Aurora Borealis, koja je kao pojava toliko karakteristična za Island. Bajkovita, nežna, a ujedno i dramatična sa snažnim klimaksima, ova muzika sjajno oslikava islandski temperament.
...
Uvek mi je bilo teško da ime Emiliana Torrini povežem sa Islandom, budući da nema ništa neizgovorljivog u njemu. Otac Italijan i majka Islanđanka doprineli su da se mešavina južne i severne Evrope izuzetno oseti u njenoj muzici. Za „Jungle Drum“ su svi čuli, međutim ja bih radije skrenuo pažnju na njen maestralan doprinos trilogiji The Lord of the Rings u izvedbi pesme „Gollum’s Song“, a malo je poznato da je Emiliana i koautor sexy hita Kylie Minogue – Slow.
...
Ólafur Arnalds je još jedno predivno otkriće sa Islanda. Njegova muzika bi se mogla opisati kao neoklasična sa elementima elektronike uz mnogo klavira i gudača u svojevrsnoj minimalističkoj atmosferi. Svaki njegov album je poseban projekat i on muzici pristupa vrlo studiozno. Trenutno sa pijanistkinjom Alice Sara Ott radi na nečemu što se zove „The Chopin Project“ u kome muzici Chopena daje jedan poseban zaplet i moderni prizvuk.
...
Sóley je klasični indie umetnik sa formalnim muzičkim obrazovanjem i fantastičnim eksperimentalnim pristupom muzici. Neki je nazivaju previše „hipsteričnom“ ali ona sasvim uspešno fura svoj fazon bajkovite isprepletanosti Erosa i Tanatosa koja oslikava njenu borbu sa unutrašnjim demonima. Ili je to samo ono što ja čujem u njenoj muzici.
...
Ásgeir ima samo 22 godine ali se već polako pozicionira kao relevantan islandski izvozni proizvod. Njegov album „Dýrð í dauðaþögn“ (ni ja nisam siguran kako se ovo čita iako me je jedna Islanđanka poučila da i oni uglavnom furaju princip „čitaj kako je napisano“) je najprodavaniji debi album jednog islandskog muzičara u istoriji.
...
Svako od ovih umetnika nosi Island u sebi i prenosi nam taj hladni talas energije jedne veoma posebne i naizgled izolovane evropske zajednice.
Kommentarer