Sada sam već sasvim siguran da sam pronašao svog omiljenog pisca 21. veka. Prešavši polovinu Njegove borbe polako ulazim u ono stanje nezadovoljstva zbog toga što je ostalo "samo još toliko". Potpuno sam srastao sa Knausgorovim stilom, njegovom percepcijom života i ljudskih odnosa i toliko sličnosti pronašao u situacijama i reakcijama da ponekad nisam siguran gde on završava, a ja počinjem.
O ovom delu zaista vredi pisati tek nakon čitanja i poslednje stranice serijala ali se bojim da ne ispustim utiske koji kruže u meni nakon čitanja svakog pojedinačnog toma. Svaki od njih je etapa za sebe i zaslužuje nekoliko posebnih redaka.
Ne sećam se kad me je neka knjiga potakla da toliko razmišljam o sopstvenom detinjstvu i odrastanju. Knausgor majstorski opisuje razmišljanja jednog dečaka, njegovu sliku sveta i odnosa među ljudima. Ponekad sam tokom čitanja gajio iluziju da je ovu knjigu još kao dete i napisao, pohranio na nekoj polici i čekao pravi trenutak da je objavi. Možda je samo reč o našoj, odraslijoj perspektivi detinjstva, a možda nam je zaista tako i bilo.
Detalji koji su mu urezani u sećanje su toliko živi i opipljivi da sam postiđen što se moja sećanja na detinjstvo svode na svega nekoliko slika. Sve je jasniji njegov odnos prema ocu čija autoritavina figura ovde dominira. I kad nije prisutan, tu je njegova senka u kojoj mali Karl Uve pokušava da odrasta kao i drugi dečaci.
Grozničava lavina emocija karakteriše ovaj deo i tek nakon čitanja dobijamo odgovore na pitanja koja smo imali tokom prva dva, zbog čega je Karl Uve tako kontroverzna osoba. Za sada je ovo moj omiljeni tom Knausgorove heksalogije.
Naslov originala: Karl Ove Knausgård MIN KAMP - TREDJE BOK
Godina izdanja: 2016
Izdavač: Booka
Broj stranica: 447