Pretposlednji i do sada najobimniji tom Knausgorove Moje borbe vodi nas u njegove studentske dane kada se obreo na Akademiji umetničkog pisanja u Bergenu, gde je imao priliku da uči od značajnih norveških pisaca. Ovo je priča o njegovim literarnim počecima i borbi sa samim sobom u pronalaženju stila koji će ga profilisati kao pisca. Peti deo Moje borbe obiluje mladalačkim nesigurnostima, koje počesto umeju da iritiraju čitaoca koji u tom momentu u rukama drži jedno od najboljih dela savremene književnosti. Međutim, i veliki pisci su morali od nečega početi i proći fazu profesionalne nadgradnje. Knausgor će bez obzira na moju kvalifikaciju uvek odricati viđenje sebe kao velikog pisca.
Studentski dani su simptomatično uniformni svim generacijama bez obzira na geografsku i vremensku poziciju. Buran i nesređen život, sklonost ka prepuštanju porocima, finansijske teškoće i turbulentne emocije našli su težište u ovom delu heksalogije. Sada nam pisac dopušta da upoznamo njegovu fazu sazrevanja, kako životnog tako i književnog. Zašto su mu pojedine književne forme strane, zašto je imao toliko problema da napiše roman sa radnjom smeštenom na početak 20. veka, kako je izgledala pesma koju je iz protesta napisao, šta je potrebno da bi čovek bio dobar pisac? To su samo neka od pitanja sa kojima se čitalac susreće. Karl Uve i u ovom delu ostaje gospodar detalja i to ne na zamarajući način opisivanjem prirode i vremenskih prilika. Njegovi detalji su situacioni i životni. Moj omiljeni je plastična kesa u koju tovari knjige, hranu i pića, ploče i sve drugo što mu dođe pod ruku.
Kada je reč o porodici, budući da je radnja mahom smeštena u Bergen gde mu je brat studirao, Knausgor uglavnom opisuje njihov odnos. Iz nekog razloga čini se da je štedljiviji u brutalnosti opisa kada govori o Ingveu (brat) i majci, što pak može imati veze sa odnosom koji je gajio prema njima. I pored toga što ga tek sporadično pominje, otac je i dalje ključna figura ovog romana i premda nije protagonista njegova pojava je uvek prisutna. Otac je njegov lični demon.
Prva ostvarena ljubav, koja prevazilazi osećaj zaljubljenosti i prerasta u ozbiljnu vezu a potom i brak, nije lišena prepreka. Knausgor slikovito prikazuje na koji način kriza u stvaralačkom procesu i profesionalnom ostvarivanju utiče na privatni život. Ne štedeći ni druge ni sebe i ostajući dosledan svom hiperrealističnom pristupu on sjajno opisuje osećaj krivice, nemoć, patnju, kajanje i razrešenje zbog čega sam uvek zarobljen u romanu i dugo nakon čitanja.
Željno iščekujući poslednji tom ovog neverovatnog autobiografskog romana vodim se jednom Knausgorovom rečenicom iz petog toma: „Ne smem da protraćim život.“
Naslov originala: Karl Ove Knausgård MIN KAMP - FEMTE BOK
Prevod: Radoš Kosović
Godina izdanja: 2018
Izdavač: Booka
Broj stranica: 663