Dugo sam bezuspešno pokušavao da pronađem prvo izdanje ovog romana izdavačke kuće Mono i manjana, da bih početkom 2018. saznao da Dereta planira da ga izda tokom godine. Na kraju sam ipak čitao originalno Picador izdanje koje sam dobio na poklon uz onaj poseban užitak čitanja dela na jeziku na kojem je nastalo.
Bez nekog dubokog upuštanja u opis radnje romana koji možete pročitati na sajtu izdavača želeo bih da ukratko ukažem na važnost ovog dela. Ovo jeste delom priča o dva pola koja je izazvala kontroverzne reakcije kod publike, ali je takođe i hronika jedne (ne)tipične grčke imigrantske porodice koja poput mnogih drugih traži spas u zemlji američkog sna. Nakon asimilicaje oni postaju isto tako (ne)tipična američka porodica sa imigrantskim korenima i recesivnim genom koji zajedno sa kulturom, istorijom i tradicijom nose iz prapostojbine.
I upravo je to težište ovog romana; kontrast između tradicionalnog i modernog, između tabua i transparentnosti i (uslovno rečeno) muškog i ženskog principa. Ovo kontrastriranje Judžinidis dosledno ističe kroz ceo roman negujući njegovu hermafroditsku prirodu.
Zahvaljujući filmu Moja velika mrsna pravoslavna svadba ali i našim (ne)tipičnim srpskim porodicama sa lakoćom se usvajaju kulturološki obrasci kojima roman obiluje. Zanimljivo je da su i film i roman nastali 2002. godine i da su oba doživela fantastičan uspeh u svetu. Humor je u romanu ipak suptilniji i nije prenaglašen kao u pomenutom filmu, ali jednako dobro oslikava grčku imigraciju u Americi.
Usled mnogobrojnih tema koje je pisac dotakao, ovo delo je moglo sadržati i hiljade strana. On o pojedinim likovima prestaje da piše u onom momentu kada su nestajali iz života porodice Stefanidis, ali kod čitaoca se i dalje zadržava znatiželja o njihovoj daljoj sudbini. Svaki lik je deluje dovoljno živopisno da bi se o njemu moglo napisati posebno delo, ili je to samo Judžinidisov stil.
Strukturna genijalnost romana izražena je u stilskoj i perceptivnoj raznolikosti. Kada piše o periodu prve generacije, Judžinidis neguje stil bakinih priča, romantizuje i šećeri, u drugoj generaciji su predstavljeni događaji iz života naših roditelja onako kako bi nam ih oni ispričali, a u trećoj su ona duboko lična, proživljena iskustva.
Možda me je baš iz tog razloga, premda je Kal (Kaliopa) kao narator pretpostavljeni protagonista Midlseksa, mene kao čitaoca najviše vodila Desdemonina (bakina) priča. I baš u onim momentima kada sam pomislio da mi nedostaje taj lik Judžinidis nas podseća da je ona i dalje živa u nekom potkrovlju u koje se povukla nakon muževljeve smrti možda zaista čekajući samo da sa nekim podeli tajnu sa kojom živi čitav niz godina.
Kakav god stav imali o hermafroditima i drugim interseksualnim elementima, roman Midlseks će vam taj pojam personalizovati i učiniti ga toliko ljudskim da ćete se, bez obzira kog pola bili, identifikovati sa Kalom ili Kaliopom, kako vam drago.
Pre nego što toplo preporučim ovaj roman izneću jednu činjenicu koju bih voleo da sam znao pre čitanja romana a za koju se nadam da će vam koristiti. Chapter 11 (pretpostavljam Poglavlje 11 u srpskom izdanju) je sinonim za bankrot.
Naslov originala: Jeffrey Eugenides - Middlesex
Godina izdanja: 2003.
Izdavač: Picador
ISBN: 978-03-1242-773-3
Broj stranica: 529
Naslov srpskog izdanja: Džefri Judžinidis - Midlseks
Godina izdanja: 2018.
Izdavač: Dereta
ISBN: 978-86-6457-180-7
Broj stranica: 631